ŠVAJCARSKI GLEČERI SE SMANJILI ZA PETINU ZA POLA DECENIJE Ove godine 5,5 odsto ledničke mase se istopilo usled toplotnih talasa i slabih snežnih padavina (FOTO)
Dodajte Kurir u vaš Google izborGlečeri u Švajcarskoj ove godine su izgubili 5,5 odsto ledničke mase usled toplotnih talasa i slabih snežnih padavina, navode stručnjaci.
To je drugi najveći zabeleženi pad obima glečera u procentima.
"Alpski glečeri nemaju izgleda za dugoročni opstanak u takvim uslovima", navodi se u saopštenju koje su danas objavili švajcarska služba za praćenje glečera GLAMOS i Švajcarska akademija nauka.
Taj trend se pogoršao poslednjih godina. Stručnjaci navode da se samo u proteklih pet godina količina leda u Švajcarskoj smanjila za gotovo petinu.
Izveštaj potvrđuje zabrinutost zbog toga što globalno zagrevanje nanosi ozbiljnu štetu Evropi – kontinentu koji se zagreva najbrže.
"Zagrevanje koje sada doživljavamo može se 100 odsto pripisati antropogenim klimatskim promenama. Jednostavno je tako", tvrdi Matijas Hus, koji je na čelu GLAMOS.
Bez emisija za koje su odgovorni ljudi ili fosilnih goriva trenutno ne bismo imali nikakvo zagrevanje, dodao je.
Do rekordnog povlačenja glečera u Švajcarskoj došlo je 2022, kada su letnje vrućine, oskudne zimske padavine i neobična količina crvenkaste prašine koju je vetar doneo iz Sahare, učinile da glečeri potamne i apsorbuju više toplote.
Hus je rekao da je snežni pokrivač zimi važan iz dva razloga.
"S jedne strane, on štiti goli led od topljenja, a s druge strane, što je više snega, veći je potencijal da se zadrži deo snega na velikoj nadmorskoj visini i da se formira novi led", rekao je Hus, koji je profesor glaciologije.
Veliko topljenje leda na Alpima nije usamljen slučaj. Stručnjaci navode da je globalno zagrevanje doprinelo destabilizaciji terena na Himalajima, koji se urušio u avgustu i izazvao katastrofalne poplave širom Nepala.
Satelitski snimci pokazuju drastično smanjenje lednika na područjima kao što su Grenland i Antarktik tokom poslednjih pedesetak godina.
(Kurir.rs/Beta)